TERROIR DEFINICIJA VINA

TERROIR DEFINICIJA VINA

ZNAČENJE REČI TERROIR je način na koji klima neke regije, zemljišta i terena utiče na ukus vina.

ISTORIJA POREKLA REČI:
Terroir je jedna od reči koje se najviše koriste, a najmanje razumeju. Originalno je bila asocirana sa zemljanim notama u mnogim svetski starim vinima. Još od osamdesetih godina mnogi od ovih vina koja su vođena pod definicijom terroira su zapravo bila pod uticajem nedostataka u vinu, uključujući mrlje od plute i porasta pojave divljeg kvasca. Danas se terroir-om opisuje praktično svaki vinski region (npr. Terroir Nape, Bordoski terroir, terroir Vašington, itd) i izgubio je svoje značenje.

Postoje 4 osobine terroir-a:
(*samo u područjima sa posebnom vinogradskom tradicijom)

1.KLIMA
Na vinske regije u osnovi mogu uticati dva tipa klime: topla i hladna. Grozđe toplije klime generiše veći nivo šećera (koji proizvodi veći nivo alkohola u vinima) dok nasuprot njemu grozđe hladnije klime uobičajeno ima manji nivo šećera i sadrži više kiseline.

Na primer: Oakville AVA u dolini Nape tokom cele godine prima više sunčeve svetlosti i toplote nego Medoc u Bordou. Dok obe regije proizvode Cabernet Sauvignon, Medoc regija proizvodi Cabernet vina sa više prirodne kiselosti zbog različitih vremenskih prilika.

2.ZEMLJIŠTE
U svetskim vinogradima postoji preko sto različitih vrsti zemljišta, stena i mineralnih naslaga. Većina vinogradskih zemljišta se može svrstati u 5-6 različitih tipova zemljišta koji utiču na ukus vina. Iako ne postoji naučni dokaz koji povezuje ‘mineralni’ ukus sa pravim mineralima u vinu, nešto se ipak dešava. Skoro kao da se neki tipovi zemljišta ponašaju  kao kesice čaja za vodu koju upija koren vinove loze.

Na primer: Značaj Južne Afrike je u njenom 50 miliona godina starom zemljištu bogatom granitom. Granit je poznat po svojoj sposobnosti da zadržava toplotu i da smanjuje stepen kiselosti u veoma kiselom grozđu. Poznavaoci vina opisuju crvena vina u Južnoj Africi kao grafitna, slična šljunku i sveže nakvašenog betona.

3.TEREN
Verovali ili ne, nadmorska visina je ključni faktor kvaliteta vinove loze. Pored nadmorske visine, stvari kao što su: osobine terena (planine, doline,itd), ostala flora (biljke, mikroorganizmi i drveće) i velike vodene površine, imaju uticaja na ukus vina određene regije.

Na primer: Mendoza, u Argentini poseduje vinograde na nadmorskoj visini od 1200m. To visoko izdignuće daje Malbec vinu povećanu kiselost zbog hladnih noćnih temperatura. Podregija Uco doline, u okviru Mendoze poznata je po visoko kvalitetnom Malbec vinu. Dolina Uco takođe ima i najveće lokacije vinograda u Mendozi.

4.TRADICIJA*
Tradicionalne tehnike vinarstva (i vinogradarstva) takođe mogu doprineti vinskom terroir-u. Iako je tradicija ljudska interakcija, metode pravljenja vina uglavnom zavise od klime, zemlje i terena u regionu.

Na primer: Kod stvaranja Madeorira vina tradicionalno je zaustaviti fermentaciju rano, upotpuniti vino dodajući Brandy i ostaviti da stari napolju u buradima (pod suncem). To daje tom posebnom vinu svoj klasičan ukus pečenih koštunjavih plodova.

Photo credit: pixabay.com

Please follow and like us:
error